Punk

Punk je nastao '70 godina proslog veka kao suprotnost i vid otpora prema progressivu rocka(ispravite ako gresim,nisam siguran).Tekstovi su uglavnom inspirisani politickim i socijalnim temama,muzika je sirova,ali bez preterano velikog umeca sviranja,ali je bendu bitno da slusalac shvati poruku benda...
Predstavnici punka su Sex Pistols,The Clash i Ramones,Pekinska Patka,Ritam Nereda...

70~tima se u okviru muzike XX veka javlja više novih pravaca, a jedan od njih je i glam rock, u kom su mnogi išli i do ekstema da bi našli svoj identitet, to su bili muzičari poput Davida Bowiea, The Doors-a... prilično ekscentričnija muzika koja kao takva nje mogla biti komercijalna, poput Modern Lovers-a, uticala je na razvoj PUNK-a.Punk ima dosta slicnosti sa glam rock-om upravo zbog čudnog ponašanja na bini,izražene seksualnosti i glupiranja.
Punk se javio u kasnim 70~im godinama prošloga veka, i to baš onda kada je Rock-u pretilo stapanje u masu, i popularnost na nivou tv serija... on je tada postajo sve u opljeniji u svakodnevnicu... Upravo od toga ga je spasao Punk, on ga je bar za još neko vreme odvojio od mase i vratio ga mladima i obespravljenima.

Ali punk nije samo racionalizovao odnose u rocku ,već i u samom showbussinessu, ako uzmemo u obzir da je nastao kao reakcija na masovni showbussiness, i da je težio ka revolucioniranju odnosa u njemu, a ne u celom društvu.
Punk je imao uticaja u mnogim aspektima kulture, i u onima u kojima se to ne bi ni očekivalo... kao takav imao je dosta potpravaca i različitih pojava.
Karakteristično je i to da su izdavačke kuće koje su ih izdavale uglavnom bile veoma male i slabe ali da su i kao takve ipak nekako opstale, dok su one velike morale izmeniti ponešto,navodim
‚‚Poznate su peripetije Sex Pistolsa sa EMI,A&M i Virginom,no što je osobito važno za pokretanje čitavog niza nezavisnih, maltene –uradi sam- nezavisnih kompanija koje su uprkos svojih skučenih ekonomskih resursa uspijevale opstati u konkurenciji diskografskih giganta koji su pred poplavom (a pogotovo pod pritiskom komercijalnih uspjeha firmi poput Stiff, Sire, ili Radar) manjih tvrtki, morali izmeniti svoj odnos prema punk grupama‚‚*

Sam termin PUNK javio se još šezdesetih godina i to kao jedan naziva za sve američke rock bendove 1964-1968 koji su se javljali jedan za drugim kako bi stvorili protivtežu engleskim rockerima koji su dolazili... Inače, prema Johnu Holmstromu, reč punk rock označavavla je bilo kog dečaka koji je, kao neiskusan početnik, ulazio u svet muzičara. Bez talenta? Inteligencije? Nikakav problem, bilo je dovoljno da bude hrabar, ogorčen, prilično nametljiv, i da nabavi gitaru. Inače PUNK u originalnom prevodu sa engleskog jezika na naš znači - proraltet, klošar, odrpanac, propalica...
70-te, zapravo 60-te u svetu, u Engleskoj... period obnove posle drugog svetskog rata, nadolazak novog poretka, socijalizam uspostavljen širom zemalja Evrope, ekonomske i socijalne krize... da li je sve to uticalo na pojavu jednog kratkotrajnog muzičkog pravca? Da, svakako! punk je svoj temelj postavio u ANARHIJI (grč.-bezvlašće,nered,haos..) tj.ANARHIZMU-koga su kao političku ideju bezvlašća postavili Prudens i Bakunjin. Čovek koji nastoji da svim mogućim sredstvima sruši postojeći poredak i da zavede stanje potpunog nereda i bezvlašća-anarhista, mladi čovek koji je čvrsto verovao da se svi problemi današnjice (tadašnjice) mogu prevazići anarhijom.
Da li je anarhizam svoje korene zaista povlačio iz komunizma (besklasnog društva u kome su svi jednaki i dobijaju koliko zaslužuju?) To ne zna niko, ali ono što je sigurno je da punkerima ne možemo pripisati samo želju za haosom. Možda su oni hteli da stvore svet u kome niko nikoga ne bi prisiljavao ni na šta, ogranišavao nam volju... a da opet svi budu jednaki...
I upravo zbog toga što se bavio pitanjima današnjice (tadašnjce-nije se bavio prošlošću i budućnošću) on se smatra mrtvim danas.Punk je samo nalazio uzroke u bliskoj prošlosti ali se nije pozivao preterano na nju. On je sam sebe potisnuo u zaboav time što je ostao dosledan svojoj izvornoj koncepciji, današnjici, i obespravljenim mladima, prljavim ulicama... Ali, da li je punk zaista mrtav ili je samo premalo onih koji mu se klanjaju? Šta se dogodilo, zar je ponestalo nezadovoljstva u svetu, ili je omladina postala suviše obeshrabrena..?
Osnivačima se 1976. svakako smatraju Sex Pistols, tačnije njihov menadžer Malcolm MCLaren, iako su i pre Pistols-a postojali izvodjači koji su se bavili takvom muzikom,oni su nili prvi koji su slobodno kročili u javnost i bez dlake na jeziku rekli sve što su imali da kažu..
Od tada on se javlja u raznim oblicima-Punk-rock, ska punk, hc(skate)punk, death punk, a novijih dana i pop punk (MTV). I tu se postavlja pitanje da li je i punk postao totalno iskomercijaizovana muzika za navlačenje što većeg broja pubike kao i rock,koga je on sam spasao od takve sudbine...? Verovatno da nije. Stvar je verovatno u tome što je novo vreme donelo i novo shvatanje, pa se ,izmedju onih koji ga pljuju,i onih koji ga se sećaju,pojavljuju se oni koji pokušavaju da ga održe u životu mmakar još malo,ponosno uzvikujući,ono čuveno:

KARAKTERISTIKE PRAVCA I POKLONIKA

Punk, dakle, za svoju najvažniju karakteristiku ima agresivno isticanje stanovišta mladih. On ima naglašen klasni pristup. Ima duboko usadjenu svest da je svet podeljen na ljude koji imaju i one koji nemaju i da ta podela nema nikakvu pravnu osnovu... Ideologija punk rocka je eksplicitna jer se tačno čuje i vidi šta ko govori i šta želi da kaže... Punk je na najbolji mogući način oslikao krizu engleskog društva , navodim ‚‚Karakteristično tvrdim da se više može saznati o stvarnim dilemama engleskog društva slušajući rokerski new wave nego prelistavajući Times ili Daily Mirror.Zar u engleskim oficijelnim glasilima možete naći toliko emocionalne analize društvenih anomalija kao recimo u potresnim pesmama Linton Kwesi Jhonsona ili irske punk grupe Stiff little Fingers‚‚.*
Punk je time dokazao da je upleten u političko ekonomsku srž Engleske.
On iskazuje nasilje, dekadentnost i perverziju, njihova psihologija je zadovoljavanje odbačenim i zaboravljenim stvarima koje niko ne želi – ružnoća, nasilje, morbidnost i anarhija, ali to ne znači da su svi pankeri anarhisti, fašisti i revolucionari, bilo je i onih koji nisu zapadali u političku kategoriju. No to što mu je ideologija bila tako jasna, a socijalna pozadina polako prepoznatljiva to ne znači da se nisu uplitali u shou bussiness. I ako su ga doterali u red svesno su se koristili njegovim mehanizmima počev od Sex Pistolsa pa na dalje onim koji su ih sledili, pa samim tim ne bi mogli biti tumačeni kao reformatori doslovce već kao očeviti razotkrivači engleske stvarnosti.
Za preteče punka bi se mogli smatrati Velvet Undergound, MC5, Stooges, New York Dolls i Patti Smith. I ako nisu svi imali punk ideologiju (npr. MC5 je pre imao hippie ideologiju pre nego punk) Bili su na neki način ekstremni. Sa druge strane okeana sličnu muziku su stvarali Blondie, Ramones, Talking Heads. Punk je od samog početka kao i danas bio underground. O njemu se nije mnogo govorilo a na radiju i TVu se nije ni pominjao, a poklonici su mogli da ga slušaju po underground klubovima. Jedan od prvih je bio Vortex, a za njim Roxy itd.I danas stvari stoje slično, punk svirke su uglavnom u manjim klubovima, energične su, agresivne ,praćene šutkama.**
Punkeri su uopšteno uglavnom bili odbačeni od društva, prljavi i pocepani ali to nije bilo nešto što bi im smetalo. Trudili su se oduvek pa i danas da što više šokiraju svet oko sebe svojim čudnim frizurama (dobro poznata cheerokee frizura) i da se pokažu u što gorem izdanju.s Izlazili su u javnost sa pocepanim pantalonama i izlizanim rokerkama. Prljave masne kose i stvari, to nije bilo samo njihovo obeležje, već potpun način života. Nezaposlenost, neznanje su ključne reči, kao i problemi sa autoritetima, zbog svoje arogancije. Kao i hipici imali su običaj da žive zajedno ne rade i životare žickajući pare što je bilo jako karakteristično za njih. Klasika oblačenja punkra podrazumevala je i podrazumeva starke,martinke, vijetnamke i rokerke(kožne narukvice sa bodljama i nitnama, kao i kožne vrpce sa privescima anrhije),lance . Devojke nose jarke boje koje se uglavnom ne uklapaju,pocepane čarape,puno šminke i dr.
Punkeri nalaze simboliku u pertlama (npr.jedna crvena a druga crna:anarhija; žute pertle:fuck the police...)

KARAKTERISTIKE MUZIKE

Punk muzika je od strane mnogih karakterisana kao neumetnička muzika,kao krajnje jednostavna i prosta.‚‚nabavi gitaru,nauči da držiš kvinte,i možeš da sviraš punk‚‚jedna je od fraza kojom bi se mogla opisati njegova jednostavnost,a opet sa druge strane njegovu melodičnost potvrđuju brojne obrade starih rock fenomena. I pak sve je u neposredno prenesenoj energiji, i melodijama koje lako zapadju za uši.
Za njega je,dakle,u osnovi karakteristično da su pesme sastavljene od 2-3 akorda tj. Tona (a moguće je i do jednog!!!)i da da su oi uobličeni u tzv. riffove* iako su oni uglavnom karakteristični za metal,ima ih i punku.Punk je veoma melodična muzika koliko instrumentalno,tolko i vokalno.Gitare se uglavnom,kao što sam već rekao , oslanjaju na kvinte(razmak od 5 stepena-npr.prva žica 3. prag,druga žica 5.prag;druga -7.prag,treća-9. prag,itd.)a svi su uglavnom u E-štimu.
Za punk je karakteristično da se jedna melodija ponavlja kroz celu pesmu sa npr. drugačijim tempom u određenim delovima pesme,a naročito to da više bendova ima zapravo istu melodiju,drugačije ukomponovanu...
Linije bass gitara se ugalavnom baziraju na razlaganju akorada (koje u tom trenutku svira gitara ) a za to kao primer mogu navesti The Exploited,The Misfits , i neke novije bendove. To je naročito karakteristično za ska-punk (u osnovi za ska= bendove. Čitave skale, durske, molske, harmonijske itd... Najčešće su u svojim pesmama korostili Operation Ivy, Rancid, Sublime... Bubnjevi su zapravo tokom istorije punka varirali dosta, od najprostijih kečeva (ravnomerno udaranje kontra činele + na svaki prvi udarac 1 udarac bas pedale ,a na svaki drugi – udarac doboša) koji u nekim pesmama dostiže izuzetnu przinu, prko snažnih prelaza na dobošu ili tzv. prelazima, pa čak i do duple bas pedale (noviji exploited), a često se sreće i ''kec i po'' i ''dvojka'' ali zajedničko za sve je ''prštanje'' crash činele na refenu (kao i raid).
Što se tiče vokala, uglavnom su to bili ''antisluhisti'' koji ne obraćaju pažnju na samu melodiju koliko na ritmiku... No naime bilo je i takvih koji prate tonove melodije svojim glasom, a i onih koji pevaju sasvim drugu melodiju od same pesme ali se savršeno uklapaju, to se najčešće sreće kod novijih skate'punk bendova, i pop punk, ali i kod starijih. Gotovo svaki punk bend ima prateće vokale (gitarista, basista) koji dopunjavaju glavnog vokalistu.
Tekstovi su revolucinonarni ,govore o stanju,položaju,i situacijama mladih,i ljudi uopšte.No ima i takvih koji govore o pivu,provodu, svirkama,ima ljubavnih tekstova ali ne sentimentalnosti u smislu sladunjavih pop-pesmica...Mongi tekstovi su upereni protiv policije i vojske itd.
Svaki punk bend ima neki svoj karakterističan zvuk – tako da ako slušamo pesmu koju ranije nismo čuli (od benda koji smo inače ranije slušali) možemo sa sigurnošću reći o kome se radi. Jer gotovo svaki bend ima svoju ''distorziju'',svoj ritam, i način okidanja žica,itd. Neki bendovi pored klasična tri instrumenta(bubnjevi ,bass i gitara) imaju trube, saksofone, gajde(Dropkick Murphys) ili klavijature.
Postoje bendovi koji su totalno promenili zvuk pa u nekom periodu stvaraju malo ili gotovo potpuno drugačiju muziku, kao Exploited-koji prelazi u žestinu,ili Offspring koji se polako poistovećuje sa MTV-ovcima...
Kod nas se uglavnom pojavljuje u originalnom obliku punk rocka (Kud Idijoti, Termiti,HladnoPivo, Pekinška patka...) A na demo sceni npr.Spitliver,Mokri Lebac, Tea Break,zatim skate punk-Dog House, Six pack,No Comply, ska-punk – Samostalni referenti , 888 , ili u punk-rock-grunge – Euforia, Plump